• »Psihološke discipline


• »Psihologija


• »Klinička psihologija


• »Inteligencija


• »Emocija i Percepcija


• »Psiholozi


• »Psihoterapija


• »Istorija Psihijatrije


• »Histerija


• »Kleptomanija


• »Depresija


• »Alkoholizam


• »Anksiozni poremećaji (Anksioznost)


• »Shizofrenija


• »Bipolarni poremećaj


• »Manhauzenov sindrom


• »Distimija


• »Manija


• »Agorafobija


• »Socijalna fobija


• »Posttraumatski stresni poremećaj


• »Opsesivno - kompulsivni poremećaj


• »Ciklotimija


• »Piromanija


• »Neurastenija


• »CV

Psiholozi sa Univerziteta u Virdžiniji i sa Univerziteta u Plimutu su sproveli eksperimentalno istraživanje sa ciljem da provere istinitost shvatanja prema kojem srećna deca bolje uče. Nalazi ukazuju na to da su tužna deca u prednosti kada je u pitanju rešavanje zadataka koji zahtevaju usmeravanje pažnje na detalje.

Istraživači su sproveli niz eksperimenata sa decom različitog uzrasta koja su u vesela i tužna raspoloženja uvođena pomoću muzike (Mocarta i Malera) i odabranih video snimaka (Knjiga o džungli i Kralj lavova). Nakon toga su deca rešavala zadatke koji su zahtevali usmeravanje pažnje na detalje. Trebalo je da posmatraju sliku sa mnoštvom detalja poput kuće i jednostavan oblik poput trougla i da lociraju oblik u okviru veće slike. Rezultati su nedvosmisleni i u situacijama kada je raspoloženje menjano muzikom i onda kada je korišćeno prikazivanje video snimaka: deca koja su doživljavala osećanje tuge ili neutralna osećanja bolje su rešavala zadatak od one dece koja su bila vesela.